Podeli vest

Seks, erotika i pogledi u Yu filmovima

02. 08. 2016.

Joj, kada nekoj jugoslovenskoj glumici padne bretela, eto ti ba erotike! Seks, erotika ili silovanje jugoslovenskih glumica ponekad baš i nije bilo najasnije ni samim glumicama, a kamoli rediteljima i scenaristima tih filmova. Kako smo živeli u kontrolisanom društvu tako su i seks scene polako puštane u jugoslovenske filmove.

Prvo sećanje koje mi izlazi pred oči je scena koja se dešava krajem osamdesetih prošlog veka i to tad na drugom programu TV Beograd. Petak veče. Prvo je išla emisija o čoveku koji je istetoviran od glave do pete sa sve natpisom „ Srećan Uskrs“ na mošnicama. Još se kao desetogodišnji dečak nisam oporavio od dokumentarca, a ono tad nisam znao da je krenuo film „ W.R.- Misterija organizma“ i u prvom planu gimnastika koju radi gola Jagoda Kaloper, a Milena Dravić u kratkoj karo suknjici i kapi sa titovkom vrišti: „ Jebite seeee.“

Od kraja II Svetskog rata filmovi koji su se tada snimali imali su ljubav negde samo u naznakama. Gledali su se i čekali da prođe rat ili da dođu bolja vremena. Prvi put da su se voleli i pričali o tome na radnoj akciji su Ranka i Mikajlo ( Milena Dravić i Ljubiša Samarđžić). Mada bi danas Ranku proglasili ludom jer je krenula za Mikajlom. To tako nije kul po današnjim standardima. Ali tada je reditelj Branko Bauer napravio blokbaster koju umalo nije prošao partijsku komisiju pod ocenom da je besmislen.

Još uvek se sećam velikih uplašenih „ Bambi“ očiju Radmile Andrić u omnibusu Vladimira Pogačića kad su roditelji otkrili da se tajno udala. A sve zbog rešavanja stambenog pitanja. A kako je tek „vrela“ scena bila kada Jelena Jovanović Žigon ljubi kapetana Lešija (Žarko Gavrić). A po nekad pomislim da je Vera Gregorić pobegla od sramote iz Jugoslavije jer je Radoš Novaković u „ Sofki“ prikazao senku njenog golog i putenog tela.

Nekako do promene svesti dolazi kada na čelo „ Avala filma“ dolazi major Ozne, Ratko Dražević. Da li njegovom zaslugom ili njegovog sardanika Borislava Mihajlovića Mihiza dolazi do stvaranja „ Crnog talasa“. U tom periodu nastaju legendarni filmovi Dušana Makavejeva, Želimira Žilnika, Žike Pavlovića, Puriše Đorđevića i drugih. Tada dolazi do prikazivanja nagog tela u jugoslovenskom filmu. „ Za reditelje crnog talas, seks je bio kritika komunizma i zato je bio prikazivan kao brutalan, skaradan i odbojan“, kaže filmski kritičar Jurica Pavičić. Naravno ni to nije prošlo, a da neko nije bio sankcionisan. Svi se sećaju slučaja Lazara Stojanovića i njegovog filma Plastični Isus.

Mnoge glumice su i same bile uplašene od prikazivanja svog nagog tela na filmskom platnu. Ružica Sokić je potpisala ugovor da će njeno golo telo biti pokriveno belom plahtom zajedno sa Draganom Nikolićem u filmu „ Kad budem mrtav i beo“. Žarko je želela ulogu, ali nije htela da se skine. Na kraju je uz pomoć žene Žike Pavlovića uspela da ostane u gaćicama.

Sedamdesete i osamdeset bile su godine gde su golo žensko telo na filmskom platnu rabilo i kad je trebalo i kad nije. Publika diljem bivše zemlje je uživala u Eni Begović ( „ Pad Italije“) , Tanji Bošković ( „ Okupacija u 26 slika“, kakav je to bio skandal u Puli sa posterom iz ovog filma), Nedi Arnerić ( „ Haloa praznik kurvi“), Miri Furlan ( „Lepota poroka“), Vladici Milosavljević ( „Samo jednom se ljubi“), Kseniji Pajić i Dragani Mrkić ( „ Oficir sa ružom“, njihovo zajedničko kupanje u kadi je bilo možda poslednje srpsko-hrvatsko zajedničko kupanje), Sonji Savić ( „ Nešto između“ ). Sve one su bile dokazane dramske glumice, mnoge od njih i nositeljke pozorišnog repertoara svojih matićnih kuća. Većina od njih je doživela pravu osudu javnosti. Lažni moral je bio sveprisutan iako se zna da su mnogi u bioskop išli da vide ove gole glumice, a ne film.

A šta je sa njihovim muškim kolegama? Oni su izgleda stidljiviji od svojih koleginica ili ne? Za njih se nikad nisu vezivali ružni epiteti kao za njihove koleginice. Potajno su se jugosloveni divili Žarku Lauševiću, Mikiju Manojloviću, Draganu Nikoliću i Radetu Šerbedžiji koji su ljubili najlepše glumice Jugoslavije. Oni su mogli biti pijani, prljavi, melaholični pesnici, perverzni lekari, radnici u fabrici, nastavnici ali sve su padale u njihov krevet. A njihovi ljubavni podvizi podržavani kao mačo pobede.

Devedesetih ni nema seksa u filmovima kao što ni nema domaćih filmova usled rata i sankcija. Sredinom devedesetih izlazi film „ Ubistvo s predumišljajem“ po knjizi jednog od najznačajnijih srpskih pisaca Slobodana Selenića. Ljubavne scene Branke Katić studentkinje sa viškom slobodnog vremena i Nebojše Glogovca studenta, izbeglice i dobrovoljca, odnosno Ane Sofrenović predratne beogradske dame i Sergeja Trifunovića bahatog i osionog partizanskog pobednika posle dužeg vremena nisu bile banalne i imale su smisao.

Da li bi danas seks u srpskim filmovima imao bilo kakvu konotaciju kao nekada? Teško. Srbiju nije skandalizovao ni „ Srpski film“, Srđana Spasojevića o životu porno industrije sa sve brutalnim scenama, kao ni dramski horor „Život i smrt porno bande“, Mladena Đorđevića. Zašto? Možda Srbi više nisu zainteresovani za seks ili ih je tranzicija pregazila? A možda samo čekamo nekog novog autora koji će nam i kroz scene seksa objasniti današnje društvene prilike.

Broj predleda
0

Ivana Zivkovic

Urednik

26

Postova